„Reciklaža predstavlja proces prikupljanja i obrade materijala koji bi inače bio bačen u smeće, sa ciljem stvaranja novog proizvoda. Posledice koje reciklaža ima na životnu sredinu, politika, ekonomija, ponašanja ljudi imaju ključnu ulogu u budućnosti naše planete. Krenimo od onoga šta mi možemo da uradimo kako bi je zaštitili” stav je tima stručnih saradnika udruženja Centra za savremenu edukaciju i komunikaciju i Mladih poljoprivrednika Srbije.
„Drugu godinu za redom, združenim snagam pokušavamo da utučemo na svest ljudi, a pogotovu jedne ciljne grupe, poljoprivrednika, da zaštite i čuvaju svoju životnu sredinu, da unaprede proces proizvodnje i kvalitet života. Ovoga puta cilj nam je da sistem recikliranja približimo svima povežemo poljoprivrednike i operatere kako bi se ustalio sistem cirkularne ekonomije tj reciklaže plastičnog otpada iz poljoprivrede. Plastika i materijali od plastike dobijaju sve veću primenu u poljoprivredi. Creva za navodnjavanje, folije za sadnju i plastenike jedni su od primera. Problem nastaje kada deo iskorišćene plastike završi na divljim deponijama, rekama, biva zakopan ili pak spaljen.
Masovna primena plastike dovela je do ozbiljnog zagadjenja planete jer je to materijal koji se razlaže stotinama godina. Plastični otpad koji odložimo na deponiju razlaže se izuzetno sporo, a produkti raspadanja polako se otpuštaju u okolno zemljište. Zakopavanje plastike takodje dovodi do oslobadjanja štetnih materija i veoma sitnih komadića takozvane mikroplastike, koji završavaju u rekama, podzemnim vodama i bunarima, nakon čega i u biljnom i životinjskom svetu kojim se hranimo.Kada je voda zagađena (bilo zbog otpada ili iz nekog drugog razloga), ona dospeva u zemljište, a iz zemljišta stiže do biljaka. Lanac se nastavlja dalje. Od biljaka, zagađene materije stižu do životinja, a na kraju i do našeg tanjira. Još jedan od katastrofalnih postupaka kojim poljoprivrednici pribegavaju je i spaljivanje plastike i plastičnog otpada što dovodi do oslobadjanja velike količine kancerogenih materija u vazduh, medju kojima su i dioksini jedni od najopsnijih zagadjivaca i toksina. Jedinjenje koje je nama najpoznatije, a koristi se za dobijanje plastike je PVC (polivinil-hlorid), oslobadja razne kancerogene materije kao i olovo.“ Objašnjava nam Milena Vulić diplomirani inženjer tehnologije i koordinator na projektu „Implementacija cirkularne ekonomije recikliranjem plastičnog otpada iz poljoprivrede“
Reciklažom smanjujemo trošenje prirodnih resursa. Reciklažom plastike proizvodi se manje ovog materijala. Ovo je veoma značajna činenica ako uzmemo u obzir to da se se plastika uglavnom pravi od fosilnih goriva i ugljovodonika. Pravljenje proizvoda od recikliranog materijala zahteva mnogo manje energije nego kada ih pravimo od novog, sirovog materijala. Ponekad je ova razlika ogromna!
Od 2000. do danas, Evropska Unija donirala je više od 3.6 milijardi evra Srbiji.
Sredstva su korišćena za podršku razvoja, kvaliteta života i reformi u sledećim sferama: civilna zaštita, zaštita od poplava i pomoć poplavljenim područjima, obrazovanje, povezanost, zaštita okoline, zdravstvena zaštita i zaštita potrošača, kultura, vladavina prava, lokalni razvoj, poslovi i privredni rast, javna administracija, migracije, upravljanje javnim sredstvima, civilno društvo i mediji, socijalna inkluzija, omladina i sport. EU podrška je implementirana kroz saradnju sa Vladom Republike Srbije.
Evropska Unija je donirala Srbiji više razvojnih sredstava nego svi drugi internacionalni donatori zajedno.
Projekat “Implementacija modela cirkularne ekonomije recikliranjem plastičnog odpada iz poljoprivrede” se sprovodi u okviru projekta Beogradske otovorene škole “Zeleni inkubator”, uz finansijku podršku Evropske unije i fondacije Fridrih Ebert. Sadržaj ove stranice nužno ne odražava stavove donatora ni Beogradske otvorene škole, i za njega je isključivo odgovoran Centar za savremenu edukaciju i komunikaciju.
budimo u kontaktu
Centar za savremenu edukaciju i komunikaciju - "CSEK"
Braće Dirak 31, 35000 Jagodina
email: office@cenmec.com
tel: +381 63 623 804
PIB 111823343| Matični broj 28294778| Tekući račun 265-3710310000620-77